Grčka je država koja se nalazi na krajnjem jugoistoku Evrope i na jugu Balkanskog poluostrva. Smeštena je na strateški veoma važnom raskršću između Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike. Smeštena između Egejskog mora na istoku, Jonskog mora na zapadu i Sredozemnog mora na jugu. Grčka se graniči  sa Albanijom na severozapadu, bivšom jugoslovenskom republikom Makedonijom i Bugarskom na severu, i Turskom na severoistoku. Sa površinom, nešto manjom od 132 hiljade km2,  najveća je država na Balkanskom poluostrvu i na 97. mestu je u svetu. Pored kontinentalnog dela zemlje,  Grčka obuhvata i preko 1.400 ostrva od kojih su svakako najveća i najznačajnija Krit, Lezbos, Rodos i Krf. Obala grčke je jako razuđena i sa dužinom od preko 13 hiljada km Grčka je na 11. mestu u svetu. Reljef je uglavnom planinski, a najviši vrh je planina Olimp sa nadmorskom visinom od 2.917 m.

Kada je reč o klimi, Grčka prvenstveno ima mediteransku klimu, sa blagim, vlažnim zimama i toplim, suvim letima. Ova klima se javlja na svim primorskim lokacijama, uključujući Atinu, Kiklade, Dodekanezi, Krit, Peloponez i delove centralne kontinentalne Grčke. U planinskim oblastima severozapadne Grčke (delovi Epira, Centralna Grčka, Tesalija, Zapadna Makedonija), kao i u planinskim centralnim delovima Peloponeza, uključujući delove prefektura Ahaja, Arkadija i Lakonija, karakteristična je alpska klima sa obilnim snežnim padavinama. U unutrašnjosti severne Grčke, u centralnoj Makedoniji i Istočnoj Makedoniji i Trakiji karakteristična je umerena klima sa hladnim, vlažnim zimama i toplim, suvim letima. Snežne padavine se javljaju svake godine u planinama i severnim delovima, a kratke snežne padavine se retko javljaju u nižim južnim oblastima, kao što je Atina.

Prema podacima popisa stanovništva iz 2011. godine, Grčka je imala nešto manje od 11 miliona stanovnika, a gotovo polovina stanovništva je živela u tri najveće gradske aglomeracije u zemlji:  Atini (koja je ujedno glavni i najveći grad), Solunu i Patri. Više od 95 procenata Grčke populacije pripada grčkoj pravoslavnoj crkvi koja je ovde tradicionalno većinska. Skoro svi Grci poštuju pravila o braku i sahrani koje ova crkva propisuje. Civilni brakovi su uvedeni 1980. godine, a glavni religijski praznici su Vaskrs i praznik Uspenje Presvete Bogorodice. Mnogi Grci se za ove praznike vraćaju u svoja rodna mesta, da bi ih proslavili uz jagnjeće pečenje i dobro vino.

Grčka je izdeljena na 13 periferija, dok se Sveta gora, crkvena država na poluostrvu Atos, nalazi pod grčkim suverenitetom. Svaka od periferija je izdeljena na više prefektura, kojih u Grčkoj ukupno ima 54. Veći gradovi u Grčkoj su još i Iraklion, Larisa, Volos i Rodos. Oko 95% stanovništva su etnički Grci, te se Grčka smatra jednom od etnički najhomogenijih zemalja Evrope. Najbrojnija nacionalna manjina su Albanci, sa udelom u ukupnoj populaciji od oko 4%. Službeni jezik je grčki, a u konfesionalnom pogledu dominira pravoslavno hrišćanstvo (Grčka pravoslavna crkva i Carigradska patrijaršija).

Moderni grčki jezik je jezik većine populacije. Moderni grčki jezik koristi isti alfabet koji su koristili i stanovnici u antičkim vremenima. Tokom 19. i 20. veka,  grčki jezik bio je predmet diskusija, a grčki naučnici su pokušali da preurede moderni grčki i da ga naprave sličnijim nekadašnjem jeziku. Oni su uveli Katarevusa formu grčkog jezika koji se razlikovao od Demotike (moderni govorni jezik u Grčkoj) u gramatici, sintaksi i nekim rečima. Od 1976. godine, Demotike je postao glavni jezik u Grčkoj, a posle modernog grčkog najzastupljeniji su engleski i nemački jezik kao i jezici manjina kao što su turski, albanski, bugarski i makedonski jezik.

Istorija savremene grčke države vuče korene još iz vremena Antičke Grčke, a sama Grčka se često smatra „kolevkom“ moderne evropske civilizacije. Grčka je domovina savremene demokratije, filozofije, Olimpijskih igara, evropske književnosti i istoriografije, političkih nauka, važnih naučnih i matematičkih principa, geografije, umetnosti. Moderna Grčka država nastaje odbacivanjem turskog ropstva, a zemlja je postala priznata kao nezavisna država od strane velikih sila (Velike Britanije, Francuske i Rusije) 1830. godine. Prva monarhija uspostavljena je dolaskom na presto kralja Ota iz Bavarske. U toku sledećih nekoliko godina, za vreme Elefteriosa  Venizelosa, grčka nacija pokušavala je da pod svoje okrilje dovede teritorije koje su oduvek bile naseljene Grcima, a poslednja pripojena teritorija bili su grupa ostrva Dodekani, koji su joj pripojeni za vreme Drugog svetskog rata.

Početkom Drugog svetskog rata, fašistička Italija je pokušala da izvrši invaziju na Grčku, ali su Grci tokom šestomesečnih borbi uspeli da odbiju napad i proteraju Italijane. Tokom rata je Grčka bila pod nacističkom okupacijom, ali je na njenoj teritoriji delovalo nekoliko pokreta otpora. Posle okončanja Drugog svetskog rata na prostoru Grčke je vođen građanski rat između dva sukobljena antifašistička pokreta levičarske i desničarske političke organizacije, koji se okončao 1949. godine pobedom prozapadnog bloka. Grčka je bila kraljevina do 1973. godine kada je proglašena republikom, a  čiji je prvi predsednik bio Jorgos Papadopulos.

Grčka je razvijena zemlja sa razvijenim ribolovom, industrijom,  i poljoprivredom. Više se gaje masline, duvan, pamuk, grožđe i još neke vrste voća, a koze i ovce su obeležje grčkog stočarstva. Grčka privreda nalazi se pod uticajem stranog kapitala, ali u poslednje vreme jača državni sektor, a samim tim i unutrašnja ulaganja. Poljoprivreda je slabije razvijena zbog nedostatka pogodnog tla ali se sve više navodnjava tako da je svake godine sve veće proizvodnja. Glavne poljoprivredne kulture su: pšenica, kukuruz, ječam, pirinač, masline, agrumi i mandarine. Takođe se praktikuje i vinogradarstvo. Industrija se razvila poslednih 30 godina. Razvijena je obojena metalurgija, prehrambena, tekstilna, hemijska, elektrotehnička, farmaceutska, tekstilna industrija, brodogradnja, kožna i drvna industrija. Takođe postoji i nekoliko rafinerija nafte u Grčkoj. Svakako, Grčka je najpoznatija po turizmu jer ima izlaz na Jadransko i Egejsko more. Zbog mnogobrojnih ostrva, veoma  je primamljiva destinacija mnogim turistima koji vole odmor i uživanje.

Kada je reč o nacionalnoj kuhinji, Grčka obiluje širokim spektrom gastronomskih specijaliteta. Najčešći sastojci grčkih obroka su govedina, jagnjetina, piletina i svinjetina. Riba i morski plodovi se najčešće konzumiraju na ostrvima i u velikim gradovima. Ne sme se zaboraviti ni maslinovo ulje koje ovim sastojcima daje lep ukus. Salate se jedu uz glavna jela. Tradicionalno jelo je suvlaki, ražnjić od jagnjećeg ili svinjskog mesa, sa biljnim dodacima i pomfritom. Deserti su najčešće neke vrste voća ili baklava. Ručak je glavni obrok u Grčkoj, i servira se najčešće oko 14 časova, ali zbog obaveza i radnog vremena mnogi Grci ručaju uveče oko 19 časova. Restorani nude bogat izbor jela, tako da za Grke nije neprijatno da uđu u kuhinju restorana i izaberu šta žele iz mnogobrojnih lonaca sa hranom.

Grčka je svakako moderna evropska država, prepuna zanimljivog sadržaja i culture što je svakako dans čini jednom od nezaobilaznih turističkih destinacija u svetu.

Naša preporuka je da svakako posetite Grčku.