Srbija zima

Nedaleko pored Knjaževca nalazi se Stara planina, najveća planina u istočnoj Srbiji. Visokoplaninski masiv prostire se kao prirodna granica prema Bugarskoj fascinantne lepote i netaknute prirode. Kao jedna od najlepših planina naše zemlje predstavlja ogroman potencijal za razvoj turizma. Stara planina predstavlja prirodno bogatstvo izvanrednog značaja i u prvoj je kategoriji prirodnih bogatstava.

Gotovo pet meseci godišnje ova srpska lepotica nalazi se pod snegom. Nadmorska visina na kojoj se prostire, od 1.100 i 1.900 m, ima odličan potencija za izgradnju dugih staza za alpsko skijanje.

“Babin zub”, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.758 m, jedan je od najlepših krajolika Stare planine. Markantne stene Babinog zuba završavaju se jugozapadno Midžora (nadmorske visine 2.169 m), najvišeg vrha Stare planine i Srbije. Babin zub predstavlja zaštićeni prirodni rezervat.

Sadržaj skijaškog centra “Babin zub” čine staze na lokacijama “Konjarnik”, “Sunčana dolina”, kao i “Markova livada”. Skijalište “Babin zub” poseduje četvorosednu žičaru “Konjarnik” sa pokretnom trakom za ukrcavanje skijaša, kapaciteta 1.400 skijaša na sat i ski lift ”sidro” “Sunčana dolina” kapaciteta 1.200 skijaša na sat, kao i dečiji ski vrtić sa pokretnom trakom  “Markova livada”.

Na lokaciji “Jabučko ravnište” nalazi se prva gondola u Srbiji. Osmosedna gondola prevozi skijaše od hotela u dalji sistem žičara i staza. U okviru ovog dela skijališta izgrađena je i četvorosedna žičara, i ski lift tako da je povezan sa delom skijališta na “Babinom zubu”. Više od 13 kilometara odlično uređenih staza, različitih težina, pripremljene su za skijaše svih kategorija. Za ljubitelje ekstremnijih sportova, obezbeđena je staza za slobodnu vožnju. Pored toga, u ski centru Stara planina je izgrađen sistem za veštačko osnežavanje, kako bi, i u slučaju nedostatka prirodnog snega, posetioci centra mogli da uživaju u zimskim sportovima.

Ovo je samo početak razvoja skijaškog cetnra na Staroj planini. Izgradnjom sistema žičara i ski staza, smeštajnih kapaciteta kao i druge infrastrukture, Stara planina će veoma brzo postati jedan od najvećih i najznačajnijih skijaških centara u Srbiji, posebno namenjen ljubiteljima skijaških sportova i kvalitetnog skijanja u okruženju neizmerne lepote i netaknute prirode.

Planina Kopaonik smeštena je u južnom delu Srbije, sa zapadne strane oivičena dolinom Ibra, sa južne Labom a na severoistoku se graniči sa slivom reka Rasina i Toplica. Upravo ovakav položaj omogućava da do Kopaonika možete doći iz pravca Brusa i Brzeća, iz pravca Jošaničke Banje ili iz pravca Raške i Rudnice . Kopaonik je naša najveća i najlepša planina, idealno mesto za odmor u toku čitave godine, sa velikim brojem raznih mogućnosti za turiste različitih interesovanja. 200 sunčanih dana godišnje bili su razlog da Kopaonik nazovu „planina sunca“ a 160 snežnih dana u toku godine učinile su ga centrom zimskog turizma i jednim od najposećenijih ski centara naših i stranih turista.

U zimskom periodu Kopaonik je sa oko 50 km staza za alpsko skijanje ( staze Karaman, Duboka, Pančićev vrh, Malo jezero, Sunčana dolina, Krst, Krčmar i druge) i oko 20 km staza za nordijsko skijanje idealno mesto za one koji vole sportove na snegu. Važno je znati da su sve ski staze međusobno povezane i prilagođene su svim grupama skijaša, početnicima i iskusnim skijašima. Na stazi Malo jezero se možete skijati i u noćnim satima

Ukoliko se na Kopaoniku nađete u letnjem periodu predlažemo duge šetnje nekom od pešačkih staza koje su različitih težina i jako dobro obeležene. Staze vas vode kroz kroz četinarske šume jele i smrče, u višim delovima Kopaonika, ili kroz šume hrasta i bukve na padinama. Šetnju možete upotpuniti branjem raznih lekovitih trava, borovnica, kupina kojima je ovaj predeo bogat. Kopaonik je leti dobra lokacija i za one koji se profesionalno ili iz hobija bave planinarenjem, alpinizmom, vožnjom biciklom, paraglajdingom .

Okolina Kopaonika vam daje mogućnost da svoju posetu ove planine upotpunite obilaskom nekih od manastira, Stara Pavlica i Gradac kod Raške, Studenica u blizini Ušća, Sopoćani kod Novog Pazara ili da možda posetite neku od prelepih banja u okolini bogatih termalnim izvorima, poput Jošaničke, Lukovske, Prolom ili Kuršumlijske banje.

Prelepi proplanci zlatnog bora po kojem je ova planina dobila ime, Zlatibor mami uzdahe svakog turiste. Čudotvorna klima, mešanje planinskog i morskog vazduha, čini ovu planinu pravom vazdušnom banjom.

Zlatibor se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, na nadmorskoj visini od 700 do 1.500 m, 238 km od Beograda. Najviši planinski vrhovi su: Tornik (1.496 m) i Čigota (1.422 m). Zahvaljujući specifičnoj klimi i vazdušnim strujanjima - kontinentalnim i mediteranskim, koji se mogu naći samo ovde, nezagađenom vazduhu, zdravoj i čistoj vodi, velikom broju sunčanih dana u godini, prelepim skijaškim terenima, Zlatibor se razvio u čuveni letnji i zimski turistički centar, sa najdužom turističkom tradicijom među planinama u Srbiji. Planinski centar Tornik udaljen je od centra Zlatibora svega 7 kilometara i predstavlja mesto puno zabave i uživanja.

Na Torniku imate mogućnost da uživate u predivnom pejzažu i pogledu koji se pruža na sve četiri strane sveta. Panoramska vožnja šestosednom žičarom zaista čini da se Zlatibor vidi i doživi na drugačiji način.

Sa vrha Tornika se vidi Durmitor, Jahorina, Tara, Ribničko jezero, vrhovi Čigota i Murtenica, sela Jablanica, Dobroselica, Stubno, Semegnjevo, naselje Zlatibor...

Medicinska istraživanja su pokazala da je klima Zlatibora pogodna za održavanje zdravlja i kondicije zdravih ljudi, kao i za lečenje različitih plućnih bolesti, anemije, manjih poremećaja srca i krvnih sudova, a naročito poremećaja štitaste žlezde, koji se leči u Insitutu "Čigota". Za zvanični početak turizma na Zlatiboru smatra se dolazak kralja Aleksandra Obrenovića na Kulaševac 1893.godine, kada je kraj i dobio ime - "Kraljeve vode".

Zlatibor je poznat kao skijaškii centar. Skijaši početnici i deca uživaće na blagim padinama Obudovice (manji ski lift dužine 250 m), a bolji skijaši će se odlučiti za odlazak na Tornik i neku od njegovih staza. Sportski centar „Tornik" nalazi se na nadmorskoj visini od 1.110-1.490 m, 9 km od turističkog centra. Staze, kojih ima četiri (Čigota, Tornik, Ribnica, Zmajevac), pogodne su za takmičenja u slalomu, veleslalomu i superveleslalomu. Povezuju ih tri ski-lifta. U centralnom delu Zlatibora nalaze se uređene staze za smučarsko trčanje i biatlon, koje se zbog svoje preglednosti i konfiguracije terena, ubrajaju među najlepše u Evropi.

Tokom cele godine Zlatibor za pripreme biraju mnogi vrhunski sportski klubovi, kao i pojedinci, organizuju se košarkaški kampovi, škole paraglajdinga, tenisa, skijanja, plivanja...

Zlatibor je jedan od naših najvećih centara kongresnog turizma. Veliki broj kongresa seminara i simpozijuma održava se ovde tokom cele godine. Jedan od najzastupljenijih vidova turizma je rekreativni. Ovde ćete često videti šetače na nekoj od šetačkih staza  ili koji na neki drugi način istražuju lepote Zlatibora.